Zaštita životne sredine 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8 | Nivo: Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet tehničkih nauka
Seminarski rad
iz
Sistema upravljanja zaštitom životne sredine
Zoran Medaković 2732
Dinić Dijana 2994
U Novom Sadu, maj 2010. godine
UVOD
Životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život.
Zakon o zaštiti životne sredine kao osnovne odredbe u članu 1 navodi sledece:
Ovim zakonom uređuje se integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici.
Član 2. govori o sistemu zaštite životne sredine. Sistem zaštite životne sredine čine mere, uslovi i instrumenti za:
1) održivo upravljanje, očuvanje prirodne ravnoteže, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića;
2) sprečavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine.
Zagađenje vazduha predstavalja značajan problem u Srbiji, koji je nastao kao posledica slabih okvira ekološke politike i njenog sprovodjenja. Ekonomski instrumenti su usmereni samo na ubiranje taksi, a ne na svoju funkcijum koja je u stvari da omogući podršku za ekloško odgovorno ponašanje.
U Srbiji je prisutan problem degradacije standarda i kvaliteta života. Takođe, zastarela tehnologija u upopšte loši uslovi u privredi, nisu stvorili uslove za uvođenje postrojenje, koja će doprineti zaštiti životne sredine. Zagađenje vazduha u Srbiji posebno doprinosi nedostatak zakona, uopšte o životnoj sredini, koji uključuje ključne zahteve EU za zaštitu životne sredine.
Voda je životna sredina u kojoj je nastao život i bez čiste i zdrave vode nema života. Većina reka, naročito u razvijenim zemljama sveta, postale su kanali otpadnih voda. Reke nose tone štetnih supstanci, soli teških matala: žive, olova, kadmijuma, celuloznu pulpu, ulja, deterdžente i dr, pa se ne mogu koristiti za piće i rekreaciju.
Nečistoće u vodi se razgrađuju pomoću razgrađivača. Kada su ti procesi neprirodni i voda opterećena velikim količinama štetnih supstanci, potreban je dovod rastvorenog kiseonika radi povećanih oksidacionih procesa. Zbog toga se smanjuje količina kiseonika potrebnog živim bićima (biljke, ribe i dr.). U krajnjem slučaju, nedostatak kiseonika dovodi do uginuća živih bića u vodi i takva voda postaje mrtva. U takvoj vodi mogu živeti samo anaerobne bakterije, koje mogu živeti bez kiseonika. Osim toga, znatne količine nafte i njenih derivata dospevaju u mora i okeane kao posledica udesa tankera i kvarova na naftnim platformama.
Voda je nezamenljiva u velikom broju tehnoloških postupaka. Poznati su podaci o potrošnji tehnološke vode po jedinici proizvoda u nekim granama industrije. Ako se u vodene tokove ispuštaju fosfati i nitrati iz veštačkih đubriva, deterdženti iz domaćinstava i hemijske industrije te filtrat iz deponija otpada, tada te materije potpomažu rast vodenih algi, koje imaju izraženu potrebu za kiseonikom. Time se voda još više osiromašuje sa kiseonikom. Uginućem i truljenjem tih algi troše se i poslednje zalihe kiseonika u vodi, što dovodi do gašenja života.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com